Ja nemam nikoga

Nikada neæeš saznati
Što osjeæam dok prolazim
Noæu tvojom ulicom

Ispod tvoga prozora
Ne mièem se satima
I pogledom te dozivam

Noæima ja ne spavam
Bogu dane otimam
Jer to je sve što mi pripada

Nemaš ti pojma kako je
Kada se popneš u oblake
A oblak se pod nogama izmakne

Osmjehom skrivam ogromnu tugu
Što je veæ dugo nosim u sebi
Jer toliko toga sam htio ti reæi
Ali su rijeèi ostale u meni
Ti imaš mene, a ja nemam nikoga
Tko bi me znao ljubiti kao ti

Dugo veæ nikog ne ljubim
Ponekad sebe prevarim,
Pa pomislim da prošlo je

I da te više ne volim
I da mi ništa ne znaèiš
Ali to dugo ne traje